Sada je zauvek gotovo
Ugledah te nocas...
Tako blizu, a tako daleko...
Opet samouveren kao da je citav svet tvoj…
Nisi ni svestan kolika je razlika izmedju vas dvojice…
Vi ste nebo i zemlja…
Ne volim te...
Definitivno...
Iako mi je trebao taj stisak ruke...
Jedan jedini...
Samo to...
Pozdrav...
Za starog prijatelja...
Samo to...
Da se i na taj nacin uverim...
Da su leptirici u stomaku proslost...
I ono klecanje kolena na tvoj dodir...
Sve...
Dokaz...
Da je kraj...
Ne znam zasto mi se cini...
Da mislis da nije tako...
Ja sam pobedila...
Tako se osecam...
Od ljubavi do mrznje... Pardon, do ravnodusnosti... Tanka je linija...
podsjeti me na onu pjesmu "Ako od ljubavi do mrznje ima tako malo ja bih hteo da me mrzis najvise na svetu..."Da,nekad je potrebno da se suocimo sa prosloscu da bi shvatili da nas vise ne boli...pozz
Bolje ravnodušnost nego mržnja. Daleko bolje.
ova priča mi je poznata kao nečije iskustvo, neke vedrane:-)
hahhaha... bas zanimljivo... otkud to da ti je poznata?:-)
eeeeeeee kad bi samo znala :-)
šalim se, poznavao sam jednu Vedranu kojoj bi ovakva priča legla kao kec na deset, upitanju je bio dečko kome je omiljeni glumac Džoni Dep, možda si, možda ne :-)
haha... nisam ta Vedrana... ali mnogo devojaka moglo bi se naci u ovoj pricici...
eto, ipak nije svet mali:-)
mnogi bi se tu mogli naći, ne samo devojke, sve je to normalno, barem ja tako mislim... nekome pada teško nekom kao dobar dan...